Београд данас

 

Репрезентативни објекти београдске архитектуре

 

Зелезницка станица

ЖЕЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА

Зграда за Железничку станицу изграђена је 1884. године, на насутом простору некадашње „Баре Венеције“. Припада групи архитектонских објеката који су у тадашњој кнежевини и краљевини Србији значили прво прихватање и развитак техничких достигнућа оновремене Европе.

Народни музеј

НАРОДНИ МУЗЕЈ

Првобитни корпус, према Тргу републике, саграђен је 1902. Тракт према улици Лазе Пачуа дограђен је 1930. Током Другог светског рата зграда је била знатно оштећена, а после рата обновљена без садашњег кубета. Шездесетих година, залагањем тадашњег управника Народног музеја, др Лазара Трифуновића, враћено је средње кубе и уређен ентеријер, тако да данас у потпуности одговара намени.

Гардос

МИЛЕНИЈСКИ СПОМЕНИК

  Подигнут је 1896. године да обележи прославу хиљадугодишњег (896-1896) оснивања и постојања угарске државе. Погрешно се везује за историјску личност Јаноша Хуњадија, познатог и као Сибињанин Јанко.

КАФАНА “?“

КАФАНА “?“

Најстарија београдска кафана, подигнута 1823.  Прво се 1878. године звала „Код пастира“, па 1892. године „Код Саборне цркве“, али је ова фирма одмах скинута, јер није одговарала ни уредби о механама, ни црквеним властима. Као привремено решење, власник је ставио само знак питања, који је остао до данас. 

Народно позористе

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

Сазидано је 1868-1869.  Одлуку о подизању посебне зграде за театар донео је кнез Михаило Обреновић. Зграда је изведена по општем типу позоришних објеката тога времена, посебно зграде Миланске скале, од које је преузета ренесансна концепција и декоративна обрада. Обимна реконструкција изведена је 1986. када је позоришту враћен изглед из 1922. године.

Палата „Албанија“

ПАЛАТА „АЛБАНИЈА“

На основу конкурсног пројекта Бранка Бона и Милана Гракалића, из 1938. године, објекат је завршен 1940. Дуго је била највиша зграда, доминирајући објекат модерне архитектуре на гребену Београда и висински регулатор просторне композиције дуж читавог потеза Теразије - Славија.

 

Скупстина Југославије

ПАЛАТА СКУПШТИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Први пројект за Дом народног представништва направио је 1891. Грађевина је довршена тек 1936. године. Обликована је у духу академског традиционализма, са богатом унутрашњом (архитектонском и уметничком) декорацијом, коју су извели тада најпознатији домаћи уметници и занатлије. Испред главног улаза постављена је, 1939. године, монументална скулпторска група „Играли се коњи врани“, дело познатог вајара Томе Росандића.

Београдјанка

ПАЛАТА „БЕОГРАД“ („БЕОГРАЂАНКА“)

Изградња је трајала од 1969. до 1974. године. Објекат је изграђен у језгру старог градског ткива, на потезу Теразије - Славија, са наглашеном тежњом да својим високим делом, од 24 етажа, доминира као просторни градски оријентир. На првих неколико спратова се налази Робна кућа „Београд“, а на осталим спратовима су пословне просторије, као и седиште неколико београдских медија.

Трг Николе Пасица

ТРГ НИКОЛЕ ПАШИЋА

Налази се између Теразија, Булевара краља Александра и улице Моше Пијаде, и најмлађи је београдски трг; изграђен је 1953. године када је на њему постављен водоскок.

ТРГ РЕПУБЛИКЕ

Обухвата простор између „Градске кафане“, биоскопа „Јадран“, Народног позоришта и Дома Војске Југославије. Садашњи трг формиран је после рушења Стамбол-капије (1866) и подизања зграде Народног позоришта (1869). Касније је подигнута и највећа зграда на овом тргу, „Дом штампе“, у којој се налазе „Градска кафана“ и Међународни прес-центар.

Студентски трг

СТУДЕНТСКИ ТРГ

Заузима простор од улице Васе Чарапића, око Универзитетског парка, до Узун Миркове улице. То је најстарији београдски трг. Када је 1927. године уклоњена Велика пијаца, цео простор је претворен у парк у којем је још 1897. подигнут споменик Јосифу Панчићу, а 1930. овамо је пренет споменик Доситеју Обрадовићу (са улаза у Калемегдан). Некада се у парку налазила чесма подигнута у част краља Александра Обреновића.

Теразије

ТЕРАЗИЈЕ

Обухвата подручје од Сремске улице до улице Краља Милана. Најпознатији је београдски трг. Почео је да се формира у првој половини 19. века. О постанку имена Теразије историчар и књижевник Милан. Ђ. Милићевић забележио је: „Уводећи воду у варош Београд, Турци су дуж онога ђериза (зиданог водовода), који узима воду из мокролушких извора, на извесним даљинама зидали куле, на које су водоводним цевима изводили воду да би она добила виши скок за свој даљи ток“. Једна од таквих кула била је постављена на месту где је сада Теразијска чесма. Пошто су Турци те куле звали теразије за воду, овај трг је добио назив Теразије.

Трг Славија

ТРГ СЛАВИЈА

Простор између улица Краља Милана, Београдске, Мекензијеве, Светосавске, Булевара ЈНА, Делиградске и Немањине. Овај трг све до осамдесетих година 19. века био је баруштина где су Београђани ишли у лов на дивље патке. Године 1962. подигнут је модеран хотел „Славија“, који је доцније дограђен. Трг је једно време носио назив по истакнутом вођи социјалистичког покрета у Србији Димитрију Туцовићу, чији је споменик постављен у центру трга.

Народна банка Србије

НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ

Зграда је подигнута у две фазе: први угаони део према улици Цара Лазара 1888-1889. године, а дограђени 1922-1925. Доградња се осећа више у ентеријеру, јер је свечани улаз био првобитно на углу, а сада у средини објекта.  Богато уређена шалтер-сала представља један од најрепрезентативнијих београдских ентеријера, а у осликавању таванице узео је учешћа и тада млади београдски сликар Моша Пијаде, доцније политичар и државник.




Зиндан капија

БЕОГРАДСКА ТВРЂАВА

 

Историја Београда  |  Географски подаци  |  Београд данас

 

Почетна |  Авиони |   Никола Тесла  |  Партизан |   Београд  |  Девета  |  Контакт

Милош Радаковић 2000-2010