Најранији период историје Београда

 

 

Београд је настао и развијао се на месту где брдовито Балканско полуострво најдубље продире у широку Панонску равницу, на месту где се спајају воде двеју великих река, Саве и Дунава, испод белих стена Калемегданске тврђаве и Теразија.
 

 

Са границе два света, великих поља на северу и планина на југу, између великих река, много људи је дошло у Београд и остало ту до данашњих дана. У околини Београда налазе се два светски позната праисторијска локалитета, Старчево, у области Баната и Винча на десној обали Дунава, низводно од Београда. Многе тековине култура које су живеле у Винчи и Старчеву пронађене су и у самом Београду.
 

Београд се у историјским записима помиње по први пут, доста касније, у „Епу о Аргонаутима“ који је написао Аполон са Родоса (око 295.-216. пне.). Аполон казе да су Аргонаути допловили до стене на месту где се Дунав рачва. Та стена је, највероватније Калемегданска стена, чија је околина била насељена племенима Трачана.
 

Београд су потом насељавали Келти, на свом путу ка југу Балканског полуострва. После пораза код Делфа (279. не.), Келти су се повукли ка Дунаву где су неки од њих остали за стално. Келти су усавршили земљорадњу и производе од керамике, што је допринело развоју индустрије. Они су направили и утврђење на подручју данашњег Београда, познатије као Сингидунум и уједно се стопили са домаћим становништвом. Келти су , потом, своја техничка достигнућа илустровали и на кованом новцу.
 

Два века по оснивању келтског насеља, на подручје Београда долазе Дачани, а убрзо и Римљани који стављају читаву територију под своју управу, и то за време императора Тиберија. Сингидунум је тада постао гарнизон римске војске. Крајем првог века у Сингидунум долази четврта Флавијанова легија и тада је направљено утврђење на простору данашње београдске тврђаве. У оквиру утврђења се налазило и цивилно насеље, са центром на простору данашње улице 7. јула (Краља Петра).
 

Сингидунум је припадао провинцији Мезији, а када је ова провинција подељена, за време императора Доментијана (81.-96.), постао је део горње Мезије и важан за одбрану северо-источне границе римског царства. Римска култура је донела многа достигнућа на подручје града и његове околине. Становништво су чинили Грци, Трачани и досељеници из Средоземља. Доцније је настао култ персијског бога Митраса. Постојање грађанских права као и административна и судска аутономија, омогућили су граду свеопшти развој. Крајем трећег века, Сингидунум добија статус колоније, што је био највиши статус који је једно насеље могло имати у то време. Град су посетили многи велики римски императори: Септимије Северус, Константин II, Диоклецијан, а император Јован се родио у Сингидунуму, 363. године.
 

 

 

Најранији период  |  Доба Византије  |  Средњи век  |  Турска и аустријска владавина

Ослобођење Београда  |  Од ослобођења до данас  |  Хронологија

 

Историја Београда  |  Географски подаци  |  Београд данас

 

 

Почетна |  Авиони |   Никола Тесла  |  Партизан |   Београд  |  Девета  |  Контакт

Милош Радаковић 2000-2008