Турска и аустријска владавина

 

 

Турци су знали да је Београд највећа препрека у освајачким походима ка Средњој Европи. После пада Смедерева, 1440. године, Београдску тврђаву опседала је турска војска са преко 100.000 ратника, на челу са султаном Муратом II. У жељи да освоје град Турци су на Авали подигли утврђење Зрнов, одакле су осматрали и контролисали околину. Готово читав један век Београд је одолевао турским нападима. Коначно, Турци су под вођством султана Сулејмана Величанственог, 28. августа 1521. године, успели да освоје Београд - бедем хришћанства и кључ одбране целе Угарске. Град је срушен и спаљен, а пут ка Западној Европи отворен.
 

Померањем границе на север, мења се стратешки полозај Београда, и у наредних 150 година, он постаје релативно миран град са значајнијом трговачком и саобраћајном функцијом. Из Смедерева је пресељено седиште санџака и почиње његова интезивнија изградња. У тек обновљеном граду оријенталног изгледа, све више цвета занатство и трговина. Он је стециште трговаца из Дубровника, Венеције, Грчке и Аустрије, као и занатлија: Турака, Јермена, Цигана и Срба. Од занатлија истицали су се абаџије, ашчије, пушкари и други. Поред чаршије подигнути су и бројни караван-сараји, безистани и џамије. Град је изашао из оквира ранијих граница и ровова и почиње све више да се шири дуж познатих трговачких путева који су везивали Исток са Европом. Свој највећи успон под Турцима, град достиже у XVII веку, када броји 100.000 становника и заостаје само за Цариградом.
 

Крајем XVII века у Београду хара куга, што уз пожаре и побуне јаничара, доводи до његове стагнације. После 167 година релативно мирног развоја, град постаје мета ратних сукоба. Након турског пораза под Бечом, септембра 1688. године, Аустријанци су заузели Београд. Турци га, после две године, враћају у своје руке, али је град из ових сукоба изашао разорен, а његово становништво, због сарадње са Аустријанцима, изложено убијању, прогону и пљачкама. После тога Београд је поново погранишна варош, и то све до 1717. године, када га Аустријанци под вођством принца Евгенија Савојског поново заузимају. Тада се на месту већ порушене Београдске тврђаве гради нова према захтевима савремених војно-стратешких захтева.
 

Аустријска владавина Београдом у периоду од 1717. до 1739. године означена је правом трансформацијом града, јер он губи дотадашње турско-источњачке црте и поприма обележје средњевековног града. Поред тврђаве изграђен је и велики број нових здања. Оживљава трговина, а у њега се све више досељавају Мађари, Немци, Французи, Чеси и други. При поновном турском заузећу, 1739. године град бива изложен разарању. Турци руше аустријске касарне и објекте, као и куће, а многе цркве претварају у џамије. Он поново постаје варош оријенталних обележја и то са пограничним положајем, јер је Београдским мировним уговором граница повучена на реци Сави.
 

На другој страни, Земун поприма погранични значај на аустријској територији. Добија посебан статус у оквиру Војне границе и такви услови му омогуцавају да развије привреду: трговину, занате, бродарство и рибарство. Јача грађански сталеж, подижу се утврђења, државне зграде и цркве. Из тог времена потичу куце као што су: Караматина, Ичкова и кућа Димитрија Давидовића. Српска основна школа је отворена 1745. године, а у граду раде и сликари и други културни ствараоци.
 

Крајем XVIII века, било је неколико безуспешних аустријских покушаја да се, уз помоћ Срба, домогну Београда. Потписивањем Свистовског мира 1791. године, Аустријанци се повлаче у Земун, а јаничарима се забрањује улазак у београдски пашалук. После погибије Мустафа-паше, 1801. године, јаничари успостављају своју власт у граду и околним селима. То је било време потпуног безвлашћа, јаничарског насиља и пљачки. Оно је било завршено познатом сечом кнезова и других виђенијих Срба, што је било повод за подизање устанка.

 

 

Најранији период  |  Доба Византије  |  Средњи век  |  Турска и аустријска владавина

Ослобођење Београда  |  Од ослобођења до данас  |  Хронологија

 

Историја Београда  |  Географски подаци  |  Београд данас

 

 

Почетна |  Авиони |   Никола Тесла  |  Партизан |   Београд  |  Девета  |  Контакт

Милош Радаковић 2000-2010