Град Београд - Хронологија историјских догађаја

5. век  |  10. век  |  15. век  |  20. век



7000 пре нове ере 
Прво неолитско насеље

крај I века нове ере
Римљани насељавају Сингидунум



91.
Сингидунум је римски војни логор са IV Флавијевом легијом

441.
Хуни срушили Београд

после 450.
Сингидунум под влашћу Сармата

око 470.
Источни Готи протерали Сармате из града

488.
Гепиди освојили Сингидунум

504.
Готи заузимају град

510.
Мировним уговором град припао Византији


535.
Византијски цар Јустинијан I обнавља Сингидунум



584.
Авари освајају и разарају антички Сингидунум

592.
Византија повратила град

VII век
Авари руше и спаљују град

око 630.
Словени освојили Сингидунум

827.
Бугари преузимају власт над тврђавом

878.
Први писани помен словенског имена Београд

896.
Угарска војска напала Београд

971.
Византија осваја Београд

после 976.
Град преузима цар Самуило

1018.
Цар Василије II руши македонско царство и Београд опет постаје византијски

1072.
Византија преузела Београд

1096.
Угарска војска разорила Београд, али га је Византија задржала

1096-1189.
Кроз Београд пролазе крсташке војске

1127.
Мађарски краљ Стеван II руши Београд и његовим каменом гради Земун

1154.
Византијски цар Манојло I руши Земун и београдским каменом поново гради Београд

1182.
Угарска напала и опљачкала Београд

1185.
Византија повратила Београд дипломатским путем

1230.
Београд у саставу Бугарске

1232.
Град припао Угарској

1284.
Српски краљ Драгутин добија од угарске круне Београд, који тада први пут долази под српску власт



1316.
Драгутинов брат Милутин оружано осваја Београд

1319.
Угри одузимају краљу Милутину власт над Београдом

1382.
Противници угарске круне, браћа Хорвати, освајају Београд

1386.
Угарска повратила Београд

1403.
Под деспотом Стефаном Лазаревићем Београд постаје престоница средњевековне Србије



1427.
Угри одузимају Београд од деспота Ђурђа Бранковића

1440.
Турска напада Београд, али је град, уз велика разарања, одбрањен

1456.
Султан Мехмед II безуспешно опседа град

1521.
Султан Сулејман Величанствени осваја Београд



1688.
Војвода Максимилијан Баварски осваја Београд

1690.
Београд поново пада под турску власт

1717.
Принц Еуген Савојски заузима Београд

1723-1736.
Изградња Београдске тврђаве по плановима пуковника Николе Доксата де Морес

1739.
Београдски мир, закључен измеду Аустрије и Турске, по коме град поново припада Турцима

1789.
Марсал Гидеон Ернст Лаудон осваја Београд

1791.
Свистовским миром Београд долази поново под власт Турака

1806.
Карађорђе ослобађа београдску варош и Београд поново постаје главни град Србије



1808.
Отворена Велика школа у Београду

1813.
Турци поново заузимају Београд

1815.
Милош Обреновић започео Други српски устанак

1830.
Султанов хатишериф о аутономији Србије

1831.
Отпочела са радом прва штампарија у Београду

1835.
Појављују се прве новине у Београду под називом „Новине србске“

1840.
Отворена прва пошта у граду

1841.
Београд постаје престоница Кнежевине Србије за време прве владавине Михаила Обреновића

1844.
Основан Народни музеј у Београду



1855.
Успостављена прва телеграфска линија Београд - Алексинац

1862.
Сукоб на Чукур-чесми и бомбардовање београдске вароши из тврђаве коју држе Турци доводи до међународне одлуке да Турци напусте град

1867.
Турски командант Београда Али-Риза паша предаје на Калемегдану кнезу Михаилу кључеве београдског града. Турци коначно напуштају Београд

1878.
На Берлинском конгресу призната независност Србије

1882.
Србија постаје краљевина, а Београд њена престоница

1883.
Уведене прве телефонске линије у Београду

1884.
Саграђена железничка станица и железнички мост на Сави



1892.
Пуштена у рад прва водоводна мрежа у граду

1893.
Уведено електрично осветљење

1894.
Кренуо први електрични трамвај

1903.
Мајски преврат - после убиства краља Александра Обреновића на престо Србије долази краљ Петар I Карађорђевић



1914.
Аустријанци бомбардују и заузимају Београд, али га Срби исте године ослобађају

1915.
Немачке и аустријске трупе под командом фелдмаршала Макензена заузимају Београд

1918.
Срби и делови савезничке војске ослобађају Београд

1918.
Београд постаје престоница Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

1923.
Авионска линија Париз - Будимпешта продузена до Београда

1926.
Александар Карађорђевић 6. јануара распушта Народну скупштину и заводи диктатуру

1927.
Отворено здање Аеродрома Београд



1929.
Почео са радом Радио Београд

1935.
Пуштен у саобраћај први мост преко Дунава - Панчевачки мост

1937.
Отворен Београдски сајам

1941.
27. марта велике демонстрације против приступања Југославије Тројном пакту
Немци бомбардују Београд 6. априла, а окупирају га 12. априла

1944.
Американци и остали савезници бомбардују Београд
20. октобра Београд ослободила Народноослободилачка војска Југославије уз помоћ руске Црвене армије
Нове комунистичке власти хапсе и ликвидирају политичке противнике, а београдску омладину мобилишу за одлазак на Сремски фронт

1945.
29. новембра у Београду Уставотворна скупштина прогласила Федеративну Народну Републику Југославију
Укинута монархија и званично започела комунистичка владавина Јосипа Броза Тита

1946.
Национализација имовине предратних индустријалаца

1948.
Због политичког разилажења стаљиниста и титоиста велики број људи ухапшен и осуђен на робију

1950.
Званично започело „радничко самоуправљање“ над имовином отетом од предратних власника

1958.
Почело редовно емитовање програма ТВ Београд

1961.
Одржана Прва конференција несврстаних земаља

1967.
Одржан први БИТЕФ

1968.
Студентске демонстрације

1969.
Подигнута Палата „Београд“



1971.
Изграђен мост Газела и ауто-пут кроз Београд
Одржан први ФЕСТ

1974.
Донет нови Устав СФРЈ који је изазвао низ негативних последица по српско национално питање

1977-78.
Одржана Конференција о европској безбедности и сарадњи у Београду

1979.
Годишња скупштина Светске банке за обнову и развој и Међународног монетарног фонда

1980.
Одржана XXI генерална скупштина УНЕСЦО-а

1983.
Годишња конференција УНЦТАД-а

1988.
Први скуп министара иностраних послова балканских земаља

1992.
Проглашена Савезна Република Југославија
30. маја Савет безбедности Уједињених нација уводи економске санкције према СР Југославији

1993.
Највећа хиперинфлација у историји човечанства довела многе Београђане на ивицу опстанка

1994.
Уведен нови, конвертибилни динар

1995.
Отворена подземна железничка станица Вуков споменик

1996.
Велики грађански и студентски протести због непризнавања резултата локалних избора

1997.
После пола века, прва некомунистичка градска власт

1999.
НАТО три месеца бомбардује Југославију, укључујући и циљеве у центру Београда



2000.
После избора и грађанских протеста, социјалисти су свргнути са власти

 

 

 

Најранији период  |  Доба Византије  |  Средњи век  |  Турска и аустријска владавина

Ослобођење Београда  |  Од ослобођења до данас  |  Хронологија

 

Историја Београда  |  Географски подаци  |  Београд данас

 

 

Почетна |  Авиони |   Никола Тесла  |  Партизан |   Београд  |  Девета  |  Контакт

Милош Радаковић 2000-2010