Београдска тврђава

 

План Калемегдана

 

БедемИзнад ушћа Саве у Дунав, на каменитом гребену са којег се отвара поглед на Нови Београд, Земун и пространства Паноније, налази се Београдска тврђава са Калемегданом, историјско и некадашње урбано језгро Београда. Овај просторни комплекс чине: Тврђава, подељена на Горњи и Доњи град, и парк Калемегдан, омиљено шеталиште Београђана.

Због изузетног стратешког значаја на овом месту је, крајем првог века наше ере, подигнуто утврђење - римски каструм, као стални војни логор IV Флавијеве легије. После рушења од стране Гота и Хуна, утврђење је обновљено у првим деценијама 6. века. Непуно столеће касније, разарају га Авари и Словени.

КапијаУз утврђење на брегу изнад ушћа Саве у Дунав, настао је антички Сингидунум, а на истом месту и словенски Београд. Столећима се средњовековни град развијао на просторима Тврђаве, тражећи сигурност међу њеним бедемима. Београдска тврђава често је рушена и обнављана. Изнад римских зидина стоје српски бедеми, а преко њих, турске и аустријске фортификације. У 12. веку византијски цар Манојло Комнин подигао је на римским рушевинама нови кастел. У првим деценијама 14. века. ово мало утврђење на брегу проширено је до речних обала.

Под влашћу деспота Стефана Лазаревића, као ново средиште Србије, Београд је ојачан пространим утврђењима Горњег и Доњег града. У старом кастелу подигнут је деспотов двор, а на Сави је дограђено ратно пристаниште. У оквиру бедема развио се напредан средњовековни град. После турског освајања 1521. године, па све до краја 17. века, Београдска тврђава није значајније дограђивана.

Војни музејНово раздобље започело је аустријско-турским ратом. Као кључно утврђење у средишту ратних сукоба током 18. века, Тврђава је три пута реконструисана. Порушен је стари кастел, а велики део средњовековних бедема прекриле су нове фортификације. Под аустријском окупацијом, 1717-1739. године, после изградње нових модерних утврђења, Београдска тврђава је представљала једно од најјачих војних упоришта у Европи. Грађена је према пројектима генерала Николе Доксата Демореза, Швајцарца у аустријској служби. Игром судбине, у свитање једног мартовског дана 1738. године, због пораза код Ниша, управо пред бедемима Тврђаве стрељан је њен градитељ. Повратку Турака у Београд 1740. године, претходила су рушења свих новоподигнутих утврђења. До краја 18. века Београдска тврђава је добила коначни облик. У ратним разарањима током протеклих деценија порушени су готово сви објекти у Горњем и Доњем граду, а бедеми знатно оштећени.

Према Београдској тврђави воде улице Кнез Михаилова и Узун Миркова. На том правцу су главне тврђавске капије - Стамбол-капија (унутрашња и спољна) и Сахат-капија. У средњовековно утврђење улазило се са источне стране (поред данашњег Зоолошког врта), кроз Зиндан-капију и Деспотову капију Горњег града. Доњем граду прилази се Булеваром војводе Бојовића (Видин-капија) и из Карађорђеве улице (Мрачна капија).



ГОРЊИ ГРАД

На прилазу Горњем граду некада се ширило пространо тврђавско поље - Калемегдан. После повлачења Турака у другој половини 19. века, поље је претворено у парк, омиљено шеталиште Београђана. У Горњем граду сачувани су делови бедема и поједини објекти из разних епоха, међу којима су најзначајнији:

Деспотова капијаДеспотова капија

Подигнута је првих деценија 15. века, када и северна угаона кула Горњег града, и представља најбоље сачувани део утврђења из времена деспота Стефана Лазаревића. Више векова била је главна капија Горњег града. Сада се користи као Астрономска опсерваторија.

Унутрашња Стамбол-капија
Налази се поред кошаркашког игралишта „Партизана“. Изграђена је 1750. године од тесаних камених блокова. У њој су били смештени магацини, а служила је и као казамат.

Зиндан капијаЗиндан-капија

Испред Деспотове капије, половином 15. века саграђена је садашња Зиндан-капија. Састојала се од две моћне куле, наоружане топовима, и због тога била најбоље утврђен улаз у тврђаву. Подрумски део овог објекта служио је као тамница, и то веома озлоглашена. (Реч зиндан значи тамница).

Леополдова капија

Налази се испред Зиндан-капије, односно поред некадашње Калемегданске терасе. Подигнута је у 17. веку и носи име цара Леополда.
Римски бунар

Римски бунар

После проласка кроз Краљ-капију, на улазу у Горњи град, (у близини споменика „Победник“) наилази се на ову занимљиву грађевину, коју су подигли Аустријанци 1721-1731. године, ради сигурнијег снабдевања Тврђаве водом. Бунар је дубок око 60 метара, а до нивоа воде (35 м) спушта се двојно спирално степениште. Сличан бунар помиње 1660. године турски путописац Евлија Челебија. Налазио се недалеко, у некадашњем замку.
 

Чесма Мехмед-Паше Соколовића

Налази се поред Диздареве капије, крај пута којим се силази у Доњи град. Подигнута је 1576. као задужбина Мехмед-паше Соколовића, турског великог везира, пореклом из Босне. Мехмед-паша је по пореклу био Србин, који је као дете одведен из родног места и потурчен. Поред његове највеће задужбине на нашим просторима - моста на Дрини у Вишеграду, сачувана је само још ова чесма.

Сахат кулаСахат-кула

У другој половини 18. века, изнад Јужне капије Горњег града, подигнута је кула са сатом. Турци су је користили и као осматрачницу, јер се са ње видела цела тадашња београдска варош.

Источно подграђе

Овај део Београдске тврђаве (поред цркве Ружице), који повезује Горњи и Доњи град, настао је око 1460. године, у јеку припрема за одбрану града од Турака.

Јакшићева кула

Изграђена је истовремено са Источним подграђем као главна топовска кула утврђења. Већим делом је порушена почетком 18. века, а у целини је обновљена 1937.

ТурбеТурбе

Од некада бројних грађевина у средишту Горњег града, остало је сачувано само турбе (наткривена гробница, мањи маузолеј), изграђено 1783. године. Садашњи изглед добило је приликом обнове 1928. године.

Костурница српских ратника

У подножју Јакшићеве куле уређена је, 1937. године, костурница у којој су сахрањени браниоци Београда 1915.

ДОЊИ ГРАД

Цело приобално подручје Тврђаве обухвата Доњи град, где се у средњем веку налазио главни део београдског насеља, који је бедемина опасао деспот Стефан. Међу ретким сачуваним објектима издвајају се:

Небојша-кула

Ово име првобитно је носила главна кула у Горњем граду, а тек у 18. веку ова доњоградска кула. Подигнута је око 1460. године, да би топовима штитила улаз у старо пристаниште. У току опсаде 1521. године, посада куле дуго је успешно одолевала нападима. Тек после спаљивања Небојша-куле Турци су успели да продру у Доњи град. У 18. веку претворена је у тамницу. Ту је заточен и убијен грчки песник Рига од Фере.

Капија Карла ВИКапија Карла ВИ

У средишту данашњег Доњег града подигнута је 1736. године капија као свечани улаз у овај део града и посвећена цару Карлу ВИ, освајачу Београда. На унутрашњој, Западној страни капије приказан је грб са вепровом главом која је прободена стрелом. Тај грб био је веома популаран у Карађорђево време и укомпонован је у многе заставе и печате.

Амам у Доњем граду

Налази се на крају стрме падине, а саградили су га Турци крајем 18. века. Крајем 19. века у њему се налазила Војничка кухиња. Порушен је за време окупације 1944. године, а поново рестауриран 1962. У овом објекту данас је Планетаријум Астрономског друштва „Руђер Бошковић“.

Тополивница

Налази се поред Капије Карла ВИ. Саграђена је крајем 18. века. После уласка српске устаничке војске у Београд, 1806. године, у њој су почели да се лију топови за устанике. После устанка 1813. године, па све до почетка 20. века, у овом објекту је била војничка кухиња.

 

 

назад

 

Историја Београда  |  Географски подаци  |  Београд данас

 

 

Почетна |  Авиони |   Никола Тесла  |  Партизан |   Београд  |  Девета  |  Контакт

Милош Радаковић 2000-2010