NIKOLA TESLA - Elektro-motor na naizmeničnu struju

 

Električna struja je veoma pogodan način da se mehanički rad prenese na daljinu. Na primer, koristeći prirodnu snagu nekog vodopada, uz pomoć generatora možemo stvoriti električnu struju i potom je provodnicima preneti na daljinu do nekog elektro-motora. Pri tome važi pravilo da se struja lakše prenosi ukoliko je njen napon veći, odnosno, tada je potrebno koristiti tanje provodnike. Konkretno, za struju napona od nekih 1000 V prečnik provodnika bi morao biti gotovo 30 cm, a za struju napona 25 000 V potreban je provodnik prečnika ne većeg od 1 cm. Ova osobina struje iskorišćena je pri eksperimentu koji je izvršen 1892. tokom električne izložbe u Frankfurtu, kada je izvršen prenos električne struje sa jednog vodopada u gradiću Laufenu, do Frahkfurta. Tu su korišćeni generator i elektro-motor na jednosmernu struju, i naravno transformatori, koji su povećali napon struje. Dok elektro-motor i generator na jednosmernu struju imaju gotovo istu konstrukciju, kod elektro-motora na naizmeničnu struju ne postiže se isti efekat, jer se kod njih položaj magnetnih polova na elektro-magnetima neprestano menja. Kontinuirano okretanje elektro-motora bi se moglo postići samo kad bi se njegovi polovi istovremeno premeštali sa polovima generatora, što je u praksi nemoguće. Pokušano je okretanje motora na jednosmernu struju naizmeničnom strujom kao i pretvaranje naizmenične u jednosmernu struju, ali je sve bilo uzaludno dok se nije pojavio Nikola Tesla sa svojim motorom na principu obrtnog magnetnog polja.

U najprostijem obliku ovaj motor se sastoji od dva šuplja cilindra omotana žicom, koji stoje pod pravim uglom i dva para metalnih prstenova omotanih žicom tako da su naspramni krajevi spojeni i proizvode magnetne polove na suprotnim krajevima prstena.


Pravilan rad ovog motora postiže se  jer magnetni polovi na elektro-magnetima rotora neprestano menjaju svoj raspored, prateći promenu rasporeda polova na statoru usled promene smera električne struje. Ujedno, dok se rotor jednom okrene u magnetnom polju, dotle se i magnetni polovi okrenu jedan put po periferiji gvozdenog prstena. Ukoliko opteretimo motor porašće otpor u kalemovima, samim tim i jačina magnetnog polja, pa će se motor brže okretati, odnosno, ovaj motor ima približno isti hod, nezavisno od opterećenja. Pored ovog postoji i klasičan indukcioni motor, čiji se rotor sastoji od dva metalna cilindra povezana metalnim šipkama. Isto tako broj prstenova u rotoru se može menjati, čime se postize različit broj obrtaja, odnosno može se dobiti određen broj obrtaja, u granicama praktičnih potreba.

Dakle, Teslin električni motor je zadržao sve dobre osobine onih na jednosmernu struju, a još poseduje i neke osobine koje ga čine naprednijim i veoma korisnim za praktičnu upotrebu.


 

Значај дела  |  Биографија  |  Музеј  |  Бајка о електрицитету

Електрични мотор  |  Предавања и патенти

 

 

Почетна |  Авиони |   Никола Тесла  |  Партизан |   Београд  |  Девета  |  Контакт

Милош Радаковић 2000-2007